autor : Zorica Simović
MNOGO SAM LUTALA
MNOGO GOVORILA
PREMALO ĆUTALA
JOŠ MANJE TVORILA
PREBLAGI , PRAŠTAJ
SVA TA TUMARANJA
I OD NERADA
DUGA ODMARANJA PRAŠTAJ SIJASET
PREOŠTRIH SUDOVA
RETKO NA NJIVU
IZNETIH PLUGOVA ŽEDNOM DA L' DADOH
VODE PITKE
ZAORAH SAMO
BRAZDE PLITKE NEŠTO MI SAPUĆE
MUĆNI KEFALO
AL DOSTA VEKA
PROTRČALO ZA ONO ŠTO MI
PREOSTAJE
VALJDA BIH MORALA
DA SE POKAJEM I TO MI VAZDA
MUKU STVARA
AL DOTERALO
DO DUVARA ŠTA ĆEŠ GUKNUTI
U ONOM ČASU
KAD ZAPITAJU
GDE SI BILA TI UMNA GOSPO
ŠTA SI ČINILA
U ŠTA SI VREME
PROTRAĆILA ZUREĆ U NEKU
NA KRPI ŠARU,
KRAJ TELEFONA,
NA BAZARU TROŠEĆI REČI
TO DIVNO SEME
NA NEKE VRLO
BITNE TEMEKOL'KO SI PUTA
GOSPO MILA
NOŽICOM NEŽNOM
ZAKORAČILA NA PUT PODVIGA
NA STAZU SPASA
A REKLI SU TI
GDE SE BELASA KROZ TAMU VEKA
KROZ OBLAK DIMA
ZNALA SI DOBRO
DA JE IMA ZNALA SI MILA
I DA SVE DRUGO
ZANOSI ČULA
NE TRAJE DUGO
I ZAŠTO ONDA
KRUNO STVARANJA
IZABRA SITNA
SLATKA KALJANJA?
ZAR NE POŽALI
ZRNO SVETOSTI
ZAR TI ZAFALI
ONE SVETLOSTI KOJA SVAKOME
LJUDSKOM STVORU
TREPERI NEŽNO
NA OBZORU
POGLEDAJ ONE
TIHE I SMERNE
RADOSTI NJINE
NEIZMERNE PA SE UGLEDAJ
I ZASTIDI
A SVE TO ONAJ
KO TREBA VIDI
NE BRINI ZA SVE
ŠTO JE BILO
IMA KO ĆE TI
RAZVITI KRILO DA I TI PODJEŠ
U SUSRET SJAJU
ŠTO OBITAVA
U BESKRAJU
