недеља, 31. јул 2016.

Dobrotvorne svrhe [CECA]

Music: Bojan Vasić
Lyrics: Marina Tucaković
Arranged: M.Cvetković / Bojan Vasić
Producer: Damir Handanović
Label and copyright: Ceca Music d.o.o
Released: 2016.

Sa njom ti je vidim bolje,
a noćas sam dobre volje,
i pogled ću svoj da spustim
i zauvek te pustim.

Poješću svoje suze
i usput svašta štetno,
ne boj se, ne boj se,
ja patiću diskretno.

Poželi mi bar sreću,
da prihvatim je neću,
u dobrotvorne svrhe,
daj što bi meni,
ja živeću i dalje,
od svojih ideala,
jer da od tebe živim,
ja ni jutro ne bih dočekala.

Sad kad me gledaš tako,
ko što me gleda svako,
ne vredi ni da zemlju,
zavrtim naopako.

Poješću svoje suze
i usput svašta štetno,
ne boj se, ne boj se,
ja patiću diskretno.

Poželi mi bar sreću,
da prihvatim je neću,
u dobrotvorne svrhe,
daj što bi meni,
ja živeću i dalje,
od svojih ideala,
jer da od tebe živim,
ja ni jutro ne bih dočekala.

Srećna što živa sam,
opet ubijam se, dok gledam te,
pa zažmurim i zamislim da si sam,
svečanu notu svemu dam,
ne umire se za nekim svaki dan...


четвртак, 31. март 2016.

NEDOSTAJEŠ


Tužno sam ptiče što mehkim kljunom
Kljuca o kamen tražeći vodu
Baš k'o i ljudi, tako i ptice
Najdraže traže onda kad odu

Slika, ritam, osjećaj i riječ
Zar je tako brzo prošlo već
Zar je tako brzo prošlo već

Znam ja dobro gdje si, kad i s kim
Znam da duša sama bira tim
Al' ne mogu...

Nedostaješ
Tako mi nedostaješ
Za sve što prošlo je
Nedostaješ

Nedostaješ
Tako mi nedostaješ
Za sve što dolazi
Nedostaješ

Tužno sam ptiče slomljenih krila
Za posmatrače tako sam čudan
U snu se može, svemogući Bože
Sve osim jedno - ostati budan

Slika, ritam, osjećaj i riječ
Zar je tako brzo prošlo već
Zar je tako brzo prošlo već

Znam ja dobro gdje si, kad i s kim
Znam da duša sama bira tim
Al' ne mogu...

Nedostaješ
Tako mi nedostaješ
Za sve što prošlo je
Nedostaješ

Nedostaješ
Tako mi nedostaješ
Za sve što dolazi
Nedostaješ



петак, 19. фебруар 2016.

KADA NAM ODLAZI NEKO DRAG


Kada nam odlazi neko drag, ne boli smrt, već boli sve ono što ide posle. Boli praznina koja nikada neće biti popunjena. Boli nemogućnost da još nešto uradimo za njega. Bole reči koje nismo rekli, a mogli smo. Bole suze. Bole uspomene. Bole ćutanja… Boli to što znamo da nikada više nećemo biti zajedno, što nećemo da ga vidimo i što neće da nam se javi. Boli to što će svuda da nam fali i što će uvek biti taj neko koji nedostaje…

Kada nam odlazi neko drag, ne boli samo njegova smrt već i život koji je mogao još da traje a ugasio se. Bole pobede podjednako kao porazi, uspesi podjednako kao neuspesi i sve se, odjednom, na trenutak, poravna, postaje besmisleno, prazno.

Kada nam odlazi neko drag, odlazi i muzika koju je slušao, ljudi koje je poznavao, snovi koje je sanjao, odlaze njegove dileme, njegove tajne, njegovi strahovi. I sve boli… Boli kada postavimo pitanje da li je sve bilo uzalud? Da li smo pogrešili? Ili, da li je moglo drugačije? A dobro znamo da nije…

Boli kada se setimo da ga nema. Boli svako sećanje na njega. Bole fotografi je. Bole mesta kojima smo prolazili. Bole reči koje smo rekli. Bole reči koje nismo rekli, a morali smo. Bole njegovi prijatelji. Bole njegove ljubavi. Bole svačije ljubavi kada razmišljamo o njemu. Boli sve što podseća na njega, svaki delić ovog sveta…

Kada nam odlazi neko drag, ne boli samo bol, boli sve drugo. Boli što zauvek nestaje i što ga više nigde neće biti. Boli saznanje da nikada više neće moći da se raduje, da se smeje, mašta, trči, plače, voli. Boli sve ono što je mogao da uradi, a nije. Boli sve ono što je tek trebao da prođe, a nije. Boli proleće, boli sunce, boli more, boli nebo, boli kiša. Boli sve ono što živi bez njega, boli čitav svet…

Kada nam odlazi neko drag, sve odjednom stane, zaustavi se na trenutak i podseti na prolaznost, na godine koje su prošle i koje će proći. Pravimo iskorak iz sadašnjosti i postajemo deo beskrajne vanvremenske nedokučive staze koja vodi samo u jednom smeru.

Kada nam odlazi neko drag, odlazimo i mi zajedno sa njim. Jedan deo nas, možda najlepši. Odlazi ono nešto što smo imali sa tom osobom i ni sa jednom drugom. Odlazi sa njim i jedan deo našeg života koji smo proživeli i koji se upravo njegovim odlaskom završio i pretvorio u sećanje.

I na kraju, kada nam odlazi neko drag, ne boli smrt, već boli sve ono što ide posle. A posle, nažalost, ne ide ništa. I upravo to ništa najviše boli…